Prvo dojenje bebe nakon poroda

0

Od stanja majke i deteta zavisi kada će se novorođenče prvi put staviti na sisu. Ako porođaj nije dugo trajao i svršio se uveče ili rano u noći, pa su se majka i dete preko noći već odmorili, prvo dojenje može da bude 8 do 10 sati posle rođenja. Ako je porođaj dugo trajao i ako su majka i dete jako zamoreni, dete će se prvi put staviti na sisu 24 sata posle porođaja.

Pri prvom dojenju obično babica pomaže i poučava majku kako se dete stavlja na prsa. Njoj će biti mnogo lakše ako majka i sama zna postupak pri dojenju.

Pošto se majka prilikom prvog dojenja nalazi još u kretanju, treba da legne porebarke, gornji deo tela malo da uzdigne na jastuk, i odupre se laktom o ivicu kreveta. Na tu ruku treba da nasloni dete, tako da mu dojka dođe iznad usta. Drugom slobodnom rukom lako obuhvati dojku (pošto je prethodno obrisala bradavicu), istisne nekoliko kapljica mleka, da bi bradavica bila vlažna i imala ukus mleka, i prinese je ustima deteta. Čim dete uhvati bradavicu, majka nastoji da ujedno obuhvati i dobar deo bradavičastog polja, tj. taman kolut kože oko bradavice, da se bradavica ne bi previše izvlačila i povredila. Majka i dalje pridržava rukom dojku i prstima je malo pritisne da se njome ne začepi nosić novorođenčeta, kako bi ono moglo slobodno da diše.

Već od prvog dana treba uvesti red u dojenju, tj. urediti trajanje i razmak između svakog dojenja. Dete ne treba da se drži na siei duže od 15 do 20 minuta. Dugim dojenjem dete se mnogo ne koristi, a kožica na bradavici i bradavičastom polju usled dugog nadraživanja i vlage popuca.

Za održavanje izdašnog lučenja mleka potrebna je i dobra volja majke za dojenje. Teškoće koje više puta nastaju pri dojenju zahtevaju od majke mnogo strpljivosti i istrajnosti. Ako ona klone ili postane razdražljiva i nestrpljiva, lučenje mleka se postepeno smanjuje. Međutim, te teškoće ne treba da budu razlog za odbijanje deteta. Majka treba da zna da se teškoće pri dojenju mogu savladati i da će joj veštačka ishrana zadavati mnogo više truda, naročito u letnjim mesecima. Osim toga, veštački hranjeno dete pokazuje slabiju otpornost prema bolestima i lakše im podleže. Veštački hranjena deca umiru četiri puta više nego deca na prirodnoj ishrani, tj. hranjena majčinim mlekom.

Miran, uredan život, bez velikog telesnog zamaranja i duševnih potresa, dosta odmora i obilna i raznolika ishrana, redovno dojenje i ispražnjavanje dojke, uz dobru volju majke za dojenje ― sve su to pojednako važni uslovi za dovoljno lučenje mleka i za pravilno napredovanje novorođenčeta.


loading...


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!