Ishrana u trudnoći

0

Ishrana u trudnoći ne treba mnogo da se menja kod žena koje su se već ranije pravilno hranile, ali se ona u prvim nedeljama trudnoće, kada u većini slučajeva postoji, s jedne strane, slab apetit, a s druge, prohtevi za neka jela (većinom za kiselo), zatim gađenje, lučenje pljuvačke, mora ograničiti na one vrste jela i količine koje može da podnosi.

Čim ove teškoće prođu (obično posle 2 ili 3 meseca trudnoće), trudna žena treba da nadoknadi što je izgubila i plod treba u krvi da nađe sve što mu je potrebno za razvijanje, a to su belančevine, mineralne soli i vitamini. Zbog toga u ishrani trudne žene treba da se nađe dosta svežeg, dobro pripremljenog mesa, mleka, mlečnih proizvoda (sira, kajmaka, butera), po 1 do 2 jajeta dnevno, i što više raznolikog povrća i voća. Dobro je uzimati i ribe, naročito morske, zatim iznutrice (jetru, bubrege), koje sadrže mnogo raznih vitamina.

Belančevine. Ishrana sa dosta belančevina (meso, mleko, sir, jaja) važna je i za obilno lučenje mleka posle rođenja deteta.

Mineralne soli. Od mineralnih soli naročito je povećana potreba za gvožđem, kalcijumom i fosforom. U poslednjim mesecima trudnoće plod uzima velike količine gvožđa iz majčine krvi i slaže ga kao rezervu za prve mesece posle rođenja. Usled toga mnoge žene su posle porođaja jako malokrvne, blede, čak i ako nisu izgubile mnogo krvi pri porođaju. Gvožđe se nalazi u jajima, spanaću, salati.

Kalcijum i fosfor su neophodni za izgrađivanje kostura i zuba budućeg deteta. Nedostatak ovih sastojaka u ishrani ispoljava se i na majci i na detetu. Tako, na primer, nemir, nesanica, igra mišića, bolovi u krstima i bedrima kod majke pripisuju se nedostatku mineralnih soli. Tragovi nedostatka kalcijuma i fosfora primećuju se i na plodu. Deca se rađaju sa sklonošću za oboljenje poznato pod imenom rahitis, koje izbija već prvih nedelja posle rođenja. Osim toga, ova deca su osetljivija na oboljenja organa za disanje i lakše im podležu. Kalcijuma i fosfora ima u mleku. Jedan litar mleka dnevno može da zadovolji potrebe trudne žene za njima. Zato svakodnevna ishrana trudne žene treba da sadrži pola do jedan litar mleka.

Vitamini

Vitamini igraju višestruku ulogu u organizmu.

Vitamin D (De) pomaže organizmu da slaže kalcijum i fosfor u kostur. Ima ga pomalo u dnevnoj hrani, u jajima i buteru, a leti se stvara iz potkožnog tkiva pod uticajem sunca. Zimi se preporučuje uzimanje ribljeg ulja, koje je najbogatiji izvor vitamina D(De).

Vitamini B (Be) potrebni su za rad ćelija u nervima, glatkim mišićima (crevima), koži i sluzokoži. Ima ih u svežem mesu, naročito u jetri, zatim u svežem kvascu, i ne uništavaju se pri kuvanju i pečenju.

Vitamin A pojačava otpornost prema raznim infekcijama i bez njegovog delovanja organizam se slabije razvija i raste. Ima ga u spanaću, karfiolu, šargarepi, zatim u jajima, buteru itd.

Vitamin C (Ce) sudeluje pri mnogim radnjama u organizmu, pri stvaranju nekih sokova ― hormona, pri varenju itd. U trudnoći je više nego udvostručena potrošnja ovog vitamina, jer su i sve radnje u organizmu pojačane. Ima ga dovoljno u svežem voću i povrću, a naročito mnogo u paradajzu, paprici, šipcima, limunu, pomorandži.

Vitamin K (Ka) pomaže stvaranje nekih elemenata koji su potrebni za zgrušavanje krvi. Nalazi se u povrću, naročito u kupusu.

Vitamin E izgleda da je potreban za razvijanje jajašca i oplođenog jajeta. Daje se i neplodnim ženama, kao podstrekač za bolji rad jajnika. Nalazi se u jajetu i žitu.

Masti i jela od brašna (hleb, mast) ne treba uzimati više nego izvan trudnoće. Suviše masna hrana opterećuje rad jetre, a velike količine hrane od brašna remete pravilan odnos između pojedinih vrsta hrane. Od masnoća naročito se u trudnoći preporučuje buter, maslac i mlad srpski kajmak, jer oni ujedno sadrže i potrebne vitamine i lako se vare.

Količina hrane u trudnoći. U trudnoći, kao i izvan trudnoće, ne mogu se tačno odrediti količine potrebne hrane. To zavisi od mnogih okolnosti. Neosporno je da u drugoj polovini trudnoće količina hrane treba da se poveća, ali treba paziti da ne bude preobilna. Pri umerenom radu, zdrava trudna žena dnevno treba da potroši prosečno 400 g hleba ili drugih jela od brašna, 1 l mleka, oko 200 g čistog mesa, 50 g masnoće, 1 do 2 jajeta, 50 g šećera i najmanje 1 000 do 1 500 g raznog voća i povrća.

U ovoj količini hrane nalaze se svi potrebni sastojci za majku i za plod. Kod raznih oboljenja, ili teškog telesnog rada, kod vrlo mršavih ili debelih žena količine pojedine hrane moraju se povećati ili smanjiti. To može odlučiti samo lekar.

Koju hranu izbegavati u trudnoći? Izvesna jela treba u trudnoći izbegavati ili sasvim ograničiti (na primer, usoljeno meso i ribu, razne konzerve, jako slan kajmak i slan sir.) Trudnica postepeno treba da se privikava da što manje soli hranu, jer velike količine soli otežavaju rad bubrega, koji su u trudnoći već dosta opterećeni izlučujući nepotrebne produkte dva organizma, majčinog i plodovog.

Pasulj, sočivo, zreo grašak, kiseo kupus, testo sa kvascem trudna žena treba da uzima ređe i u manjim količinama. Ova jela se teže vare, a i nadimaju, što trudna žena teško podnosi. Bolje je da ih uzima spremljena kao kašu (pasirana).


loading...


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!