Koliko je važan polni život za zdravlje žene?

0

Polni nagon urođen je svakom normalnom ljudskom biću, i u doba zrelosti žena obično živi polnim životom. Za zadovoljenje polnog nagona ljudi su stvorili jedan okvir, a to je brak, tj. trajna zajednica muškarca i žene. U stalnom zajedničkom životu muškarac i žena se približavaju i vezuju jedan za drugog, i zadovoljenje polnog nagona je i za jednog i za drugog ne samo telesna nego i duševna veza.

Žena treba sa mnogo više opreza da stupi u polni život; ona snosi i posledice polnog života, tj. rađa decu, a osim toga polni život ima velikog uticaja na njeno telesno i duševno zdravlje.

Za polni život nema nekih određenih pravila. Uzajamna naklonost, privlačnost i razumevanje najvažniji su uslovi za srećan zajednički život. Ipak, postoje izvesna pravila o kojima treba voditi računa, to su: da polni život ne počne prerano ili prekasno; da se prilagodi potrebama svakog pojedinca; da je u izvesnim prilikama potrebno uzdržavanje od polnog života.

Govoreći o pubertetu, napomenuli smo da ne treba početi živeti polnim životom pre nego što se polni organi i čitav organizam potpuno razviju. Prerano stupanje u polni život može da ostavi štetne posledice za čitav život. U doba dozrevanja (puberteta) polni nagon nije još potpuno razvijen, i polnim životom se u tom slučaju živi iz nezdrave radoznalosti ili zbog loših običaja (rano udavanje u nekim krajevima). U to vreme polni snošaj može mesto uživanja da izazove odvratnost.

Često se zapaža da vrlo mlada devojka posle udaje postaje sumorna, utučena, bez volje za život. Pri polnom snošaju mogu da nastanu manje ili veće ozlede na još nerazvijenim polnim organima, i teškoće koje usled toga nastaju još više pojačavaju otpor i neraspoloženje prema polnom životu. Pri porođaju kod vrlo mlade žene primećuju se više nepravilnosti, kao što su rascepi na mekanom porođajnom kanalu, nepravilni bolovi, krvarenja itd. Poznato je da su i deca vrlo mladih roditelja slabija prilikom rođenja, pa se prema tome teže održavaju u životu.

Slične posledice nastaju i kad polni život počne prekasno. U tom slučaju, zbog toga što polni organi više nisu rastegljivi (elastični), dolazi lakše do ozleda pri polnom snošaju i pri porođaju. Poznate su nepravilnosti pri porođaju stare prvorotke (žena koja prvi put rađa posle 30. godine života): produžen porođaj, veštačko dovršenje porođaja, krvarenja posle porođaja, prigušeno dete itd. Pored toga, žena koja dugo potiskuje polni život povlači se u sebe, teško može da se prilagodi zajedničkom životu, usled čega postaje nezadovoljna životom.

Polni nagon nije jednako razvijen kod svake žene. Ima žena koje vrlo slabo ili nikako ne osećaju potrebu za polnim životom, a prilikom snošaja ne dožive veliko uzbuđenje. To su tzv. hladne (frigidne) prirode. Mnoge žene provedu mirno čitav život, imaju čak i nekoliko porođaja, a nikad nisu osetile uzbuđenje ili teškoće u vezi sa polnim životom.

Međutim, kod žene sa razvijenim polnim nagonom kod kojih dolazi do uzbuđenja, ali bez potpunog smirenja i zadovoljstva, mogu da nastanu telesne i duševne teškoće, kao što su bolovi i težina u donjem trbuhu, dugotrajna krvarenja, neraspoloženje, zlovolja, utučenost, nesanica itd.

Razni su uzroci nepotpunom zadovoljstvu u polnom snošaju. U prvom redu to je odsustvo uzajamne naklonosti i razumevanja između muškarca i žene, ali velik uticaj imaju i okolnosti, kao što su telesni ili duševni zamor, brige ili razna uzbuđenja, nepodesna okolina ili način na koji se vrši polni snošaj. Vrlo često se takozvani prekinut odnos(coitus interruptus) pokazao kao vrlo štetan kod žena sa razvijenim polnim nagonom.

Polni život treba, dakle, podesiti prema prirodi svakog pojedinca. Dok hladna, frigidna žena nema zbog toga nikakvih smetnji, žena sa razvijenim polnim nagonom treba da nastoji da nađe zadovoljstvo i smirenje. Više puta dovoljno je da se ženi objasni razlog njenih teškoća pa da ona već oseti olakšanje i stekne opet svoj mir.

Čuvanje i nega zdravlja nalažu umerenost u svemu, pa i u polnom životu. Postoje izvesne prilike kada žena treba da se u interesu zdravlja uzdržava od polnog života. To je vreme menstruacije, zatim 6 nedelja pre i 6 nedelja posle porođaja, a kod žena koje naginju pobačaju i prvi meseci trudnoće, naročito dani kada je trebalo da nastupi menstruacija.

Poznato je da do oplođenja najlakše dolazi 12 do 15 dana posle menstruacije. U tom vremenu jajašce se u jajniku izbacuje iz mehurića i putuje u jajovode. Prema tome, kada žena želi da zatrudni, treba u te dane da vrši polni snošaj, jer žensko jajašce brzo ugine ako ne dođe do oplođenja. Naprotiv, uzdržavanje od polnog snošaja u tim danima može da spreči oplođenje.


loading...


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!