Trajanje trudnoće i faze razvoja ploda u materici po mesecima

0

Da bi se svi delovi tela budućeg deteta potpuno razvili, potrebno je 9 kalendarskih meseci (ili 40 nedelja). U tome razdoblju oplođeno jaje se postepeno razvija dok ne postane sposobno za život izvan materinog tela.

U prvim danima oplođeno jajašce se hrani iz sopstvene rezerve, ali čim se usadilo u sluzokožu materice, ono isisava hranu iz majčine krvi. Umnožavajući se neprestano, ćelije oplođenog jajeta grupišu se sve više u pojedine vrste, iz kojih nastaju podloge za razne delove jajeta. Svaka vrsta ćelija ima svoju ulogu u razvijanju budućeg deteta. Tako, na primer, ćelije na površini jajeta stvaraju male čupice kojima razaraju površinu sluzokože na materici da bi se što bolje mogle usaditi u nju i doći do njenih krvnih sudova, iz kojih isisavaju sve potrebne sastojke za razvijanje. Iz ćelija u unutrašnjosti jajeta stvara se sam začetak, tj. buduće dete, a taj začetak je vezan sa površinom jajeta, tj. sa čupicama, jednom grupom ćelija, dok se oko njega stvara šupljina ispunjena tečnošću.

U prvim danima oplođeno jajašce ima oblik kupine, ali u daljem razvijanju ono dobija sve određeniji oblik. Na kraju prvog meseca oplođeno jaje ima veličinu golubijeg jajeta, koje se jednim delom priljubilo za zid materice, a drugi mu je ispupčen u šupljinu materice. Na onom delu gde se jaje usadilo u sluzokožu materice čupice se naglo umnožavaju i povećavaju, stvarajući gust splet krvnih sudova, koje nazivamo posteljica. Na strani okrenutoj začetku posteljica je prevučena tankim kožicama, koje prelaze rubove posteljice i obavijaju začetak u šupljini ispunjenoj tečnošću, gde začetak slobodno leži. Te kožice zovu se ovoji ploda, a tečnost koja se zajedno sa plodom nalazi u njima zove se plodova voda.

Iz grupe ćelija koje su već od početka vezivale začetak sa čupicama razvili su se krvni sudovi, koji su međusobno povezani u vidu vrpce. To je punčana vrpca. Kroz krvne sudove u pupčanoj vrpci (ima ih tri) začetak, preko posteljice iz majčine krvi, dobija hranu i ostale sastojke potrebne za razvijanje i odvodi natrag u majčinu krv sve što mu je nepotrebno. Pupčana vrpca, kao i sam začetak, leži slobodno u plodovoj vodi, koja je neophodna za pravilno razvijanje oplođenog jajeta. Kad ne bi bilo plodove vode, i začetak i vrpca bili bi stešnjeni u šupljini materice, začetak ne bi dobio dovoljno hrane kroz pupčanu vrpcu, a kožice koje ga obavijaju prirasle bi uz sam začetak i sprečavale razvijanje pojedinih organa (zbog nedostatka plodove vode i nastaju razne nepravilnosti, na primer, srasli prsti na nožicama i ručicama deteta, iskrivljen vrat itd.).

Krajem trećeg meseca trudnoće oplođeno jaje ima već razvijene sve delove, i na samom začetku jasno se razlikuju svi delovi tela, pa čak i pol budućeg deteta.

Što trudnoća više napreduje, plod sve više dobija oblik i osobine deteta. Oko polovine trudnoće majka oseća pokrete ploda i, ako se na njen trbuh prisloni uvo, mogu se čuti i otkucaji detinjeg srca. Tada se obično kaže da je dete oživelo. Međutim, plod je živ već od samog začeća, jer samo živo biće može da se razvija i raste. Prvi pokreti su samo vidljivi znaci da su kosti i mišići ploda toliko ojačali da i majka oseća njegove pokrete.

Krajem sedmog mesecaJ trudnoće plod je već toliko razvijen da se, ako se prevremeno rodi, može sa velikom negom održati u životu. On je obično dugačak oko 40 st i težak do 1 600 d, na glavi je počela da mu raste kosa, a na prstima nokti. Dete rođeno u to doba zove se nedonošče.

Na kraju osmog meseca trudnoće plod je dugačak oko 45 st, a težak 2 200—2 500 g. Sada je već sposobniji za život, ali mu je još uvek potrebna specijalna nega. Pogrešno je mišljenje da su deca rođena od 8 meseci manje sposobna za život nego deca rođena od 7 meseci. Što se dete duže razvijalo u majci, lakše se održava u životu.

Na kraju devetog meseca trudnoće dete je već sasvim sposobno za život, tj. zrelo, donesepo. Obično je dugačko 48 do 52 cm, teško od 3 000 do 3 500 g. Kosa na glavi porasla je 2 do 3 st, nokti su prerasli vrhove prstiju, kosti na glavi su čvrste i međusobno povezane jednom opnom, koja napred iznad čela i nazad na potiljku, gde se sastavljaju pojedine kosti lubanje, ostavlja manji razmak među kostima. Ovi razmaci pipaju se kao meka mesta na glavici deteta, a zovu se temenci: veliki temenac iznad čela i mali, u zatiljku.

Koža na telu donesenog deteta je ružičasta, udovi obli i puni; kod muškog deteta polne žlezde su u mošnicama, a kod ženske dece velike polne usne prekrivaju male.

Odmah posle rođenja doneseno zrelo dete glasno plače, miče udovima i mokri. Čim se stavi na prsa, snažno sisa i guta.

Događa se da se dete| u majci razvija duže od 9 meseci; takva deca su obično jako razvijena, dugačka 55 do 60 cm, i teška do 5 000g. U takvim slučajevima porođaj je obično otežan i skopčan sa opasnostima po majku i dete.


loading...


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!